Гимн Королевства Югославия

Поделись знанием:
Перейти к: навигация, поиск
Химна Краљевине Југославије
Himna Kraljevine Jugoslavije
Гимн Королевства Югославия
Автор слов Йован Джорджевич, Антун Миханович, Симон Енко
Композитор Даворин Енко, Йосиф Рунянин
Страна Королевство Югославия Королевство Югославия
Утверждён 1918
Отменён 1945
Гимн Королевства Югославии, инструментальная версия

Национальный гимн Королевства Югославии был создан в декабре 1918 года. Он состоит из гимнов трех других частей королевства: Сербии, Хорватии и Словении.

Он содержит 4 куплета, первый и последний написаны на сербском языке заимствованы из гимна «Bože Pravde» (Боже правды), второй куплет на хорватском языке — из гимна «Lijepa naša domovino», и третий на словенском языке — из гимна «Naprej zastava slave».

В 1945 году гимн был заменен на Гей, Славяне (сербохорв. Хеј, Словени!/Hej, Sloveni!), поскольку старый имел слишком много ссылок на монархию.





Текст

Официальный

Кириллица (Вуковица)

Боже правде, Ти што спасе
Од пропасти до сад нас,
Чуј и отсад наше гласе,
И отсад нам буди спас!

Лијепа наша домовино,
Ој јуначка земљо мила,
Старе славе дједовино,
Да би вазда сретна била!

Напреј застава славе,
На бој јунашка кри!
За благор очетњаве
Нај пушка говори!

Боже спаси, Боже храни
Нашег Краља и наш род!
Краља Петра, Боже храни,
Моли ти се сав наш род.¹[1]

Латиница (Гаевица)


Гимны Югославии
Гимн Королевства Югославия (19181941)
Хеј Словени! (19431992)

Bože pravde, Ti što spase
Od propasti do sad nas,
Čuj i otsad naše glase,
I otsad nam budi spas!

Lijepa naša domovino,
Oj junačka zemljo mila,
Stare slave djedovino,
Da bi vazda sretna bila!

Naprej zastava slave,
Na boj junaška kri!
Za blagor očetnjave
Naj puška govori!

Bože spasi, Bože hrani
Našeg Kralja i naš rod!
Kralja Petra, Bože hrani,
Moli ti se sav naš rod.¹[1]

¹Четвёртый параграф де-факто написан на сербском, но также он может исполняться и на сербскохорватском, и на словенском языке.

Боже правде


Гимны Сербии
Боже правде (18821918)
Гимн Королевства Югославия (19181944)
Хеј Словени! (19772006)
Боже правде2006)

Боже правде, ти што спасе
од пропасти досад нас,
чуј и одсад наше гласе
и од сад нам буди спас.

Моћном руком води, брани
будућности српске брод,
Боже спаси Боже храни,
српске земље, српски род!

Сложи српску браћу драгу
на свак' дичан славан рад,
слога биће пораз врагу
а најјачи српству град.

Нек' на српској блиста грани
братске слоге златан плод,
Боже спаси, Боже храни,
српске земље, српски род!

Нек' на српско ведро чело
твог не падне гнева гром,
благослови Србу село
поље, њиву, град и дом!

Кад наступе борбе дани
к' победи му води ход,
Боже спаси, Боже храни,
српске земље, српски род!

Из мрачнога сину гроба
српске славе нови сјај,
настало је ново доба,
нову срећу, Боже дај!

Отаџбину српску брани³
пет вековне борбе плод,
Боже спаси, Боже храни,
моли ти се српски род!

Lijepa naša domovino

Lijepa naša domovino,
Oj junačka zemljo mila,
Stare slave djedovino,
Da bi vazda sretna bila!

Mila, kano si nam slavna,
Mila si nam ti jedina.
Mila, kuda si nam ravna,
Mila, kuda si planina!

Teci Dravo, Savo teci,
Nit' ti Dunav silu gubi,
Sinje more svijetu reci,
Da svoj narod Hrvat ljubi.

Dok mu njive sunce grije,
Dok mu hrašće bura vije,
Dok mu mrtve grobak krije,
Dok mu živo srce bije!

Naprej zastava slave

Naprej zastava Slave,
na boj junaška kri
za blagor očetnjave
naj puška govori!

Z orožjem in desnico,
nesimo vragu grom,
zapisat v kri pravico,
ki terja jo naš dom.

Naprej zastava Slave,
na boj junaška kri,
za blagor očetnjave
naj puška govori!

Draga mati je prosila,
roke okol vrata vila,
je plakala moja mila,
tu ostani ljubi moj!

Zbogom mati, ljuba zdrava,
mati mi je očetnjava,
ljuba moja čast in slava,
hajdmo, hajdmo, zanjo v boj!

Naprej zastava Slave,
na boj junaška kri,
za blagor očetnjave
naj puška govori!

Naprej! Naprej!

См. также

Источники

  1. 1 2 Textbook for the 3rd class of primary schools in the Kingdom of Yugoslavia, editor: S. Čajkovac PhD, 1934.

Напишите отзыв о статье "Гимн Королевства Югославия"

Отрывок, характеризующий Гимн Королевства Югославия

– Против твоей воли Он спасет и помилует тебя и обратит тебя к Себе, потому что в Нем одном и истина и успокоение, – сказала она дрожащим от волнения голосом, с торжественным жестом держа в обеих руках перед братом овальный старинный образок Спасителя с черным ликом в серебряной ризе на серебряной цепочке мелкой работы.
Она перекрестилась, поцеловала образок и подала его Андрею.
– Пожалуйста, Andre, для меня…
Из больших глаз ее светились лучи доброго и робкого света. Глаза эти освещали всё болезненное, худое лицо и делали его прекрасным. Брат хотел взять образок, но она остановила его. Андрей понял, перекрестился и поцеловал образок. Лицо его в одно и то же время было нежно (он был тронут) и насмешливо.
– Merci, mon ami. [Благодарю, мой друг.]
Она поцеловала его в лоб и опять села на диван. Они молчали.
– Так я тебе говорила, Andre, будь добр и великодушен, каким ты всегда был. Не суди строго Lise, – начала она. – Она так мила, так добра, и положение ее очень тяжело теперь.
– Кажется, я ничего не говорил тебе, Маша, чтоб я упрекал в чем нибудь свою жену или был недоволен ею. К чему ты всё это говоришь мне?
Княжна Марья покраснела пятнами и замолчала, как будто она чувствовала себя виноватою.
– Я ничего не говорил тебе, а тебе уж говорили . И мне это грустно.
Красные пятна еще сильнее выступили на лбу, шее и щеках княжны Марьи. Она хотела сказать что то и не могла выговорить. Брат угадал: маленькая княгиня после обеда плакала, говорила, что предчувствует несчастные роды, боится их, и жаловалась на свою судьбу, на свекра и на мужа. После слёз она заснула. Князю Андрею жалко стало сестру.
– Знай одно, Маша, я ни в чем не могу упрекнуть, не упрекал и никогда не упрекну мою жену , и сам ни в чем себя не могу упрекнуть в отношении к ней; и это всегда так будет, в каких бы я ни был обстоятельствах. Но ежели ты хочешь знать правду… хочешь знать, счастлив ли я? Нет. Счастлива ли она? Нет. Отчего это? Не знаю…
Говоря это, он встал, подошел к сестре и, нагнувшись, поцеловал ее в лоб. Прекрасные глаза его светились умным и добрым, непривычным блеском, но он смотрел не на сестру, а в темноту отворенной двери, через ее голову.
– Пойдем к ней, надо проститься. Или иди одна, разбуди ее, а я сейчас приду. Петрушка! – крикнул он камердинеру, – поди сюда, убирай. Это в сиденье, это на правую сторону.
Княжна Марья встала и направилась к двери. Она остановилась.
– Andre, si vous avez. la foi, vous vous seriez adresse a Dieu, pour qu'il vous donne l'amour, que vous ne sentez pas et votre priere aurait ete exaucee. [Если бы ты имел веру, то обратился бы к Богу с молитвою, чтоб Он даровал тебе любовь, которую ты не чувствуешь, и молитва твоя была бы услышана.]
– Да, разве это! – сказал князь Андрей. – Иди, Маша, я сейчас приду.
По дороге к комнате сестры, в галлерее, соединявшей один дом с другим, князь Андрей встретил мило улыбавшуюся m lle Bourienne, уже в третий раз в этот день с восторженною и наивною улыбкой попадавшуюся ему в уединенных переходах.
– Ah! je vous croyais chez vous, [Ах, я думала, вы у себя,] – сказала она, почему то краснея и опуская глаза.
Князь Андрей строго посмотрел на нее. На лице князя Андрея вдруг выразилось озлобление. Он ничего не сказал ей, но посмотрел на ее лоб и волосы, не глядя в глаза, так презрительно, что француженка покраснела и ушла, ничего не сказав.
Когда он подошел к комнате сестры, княгиня уже проснулась, и ее веселый голосок, торопивший одно слово за другим, послышался из отворенной двери. Она говорила, как будто после долгого воздержания ей хотелось вознаградить потерянное время.
– Non, mais figurez vous, la vieille comtesse Zouboff avec de fausses boucles et la bouche pleine de fausses dents, comme si elle voulait defier les annees… [Нет, представьте себе, старая графиня Зубова, с фальшивыми локонами, с фальшивыми зубами, как будто издеваясь над годами…] Xa, xa, xa, Marieie!